Filipova kriva: Večni sukob između inflacije i nezaposlenosti

U svetu makroekonomije malo je koncepata koji su izazvali toliko strasti, debata i promena kao Filipova kriva. Ova jednostavna, ali moćna ideja rođena je davne 1958. godine u radu novozelandskog ekonomiste Albana Vilijama Filipsa, koji je analizirajući podatke iz Ujedinjenog Kraljevstva od 1861. do 1957. otkrio nešto iznenađujuće. Kada je nezaposlenost bila niska, plate su rasle brzo, a kada je bila visoka, rast plata je usporavao ili čak padao. Filip je to prikazao kao elegantnu krivu koja se spušta nadole, pokazujući obrnuti odnos između stope nezaposlenosti i stope rasta nominalnih plata.

Evo kako je izgledala originalna Filipova kriva na osnovu istorijskih podataka iz Britanije:

Data 1813-1957. Source: Phillips, A. W. (1958). The curve shown in …

Ova kriva brzo je postala senzacija. Ekonomisti poput Pola Samjuelsona i Roberta Soloua proširili su je na odnos između inflacije cena i nezaposlenosti, pretvarajući je u alat za kreiranje ekonomske politike. U šezdesetim godinama prošlog veka vlade su verovale da mogu birati tačku na krivi: malo više inflacije za manju nezaposlenost ili obrnuto. Stimuliši privredu fiskalnom ili monetarnom politikom, spusti nezaposlenost i prihvati umerenu inflaciju kao cenu. Zvučalo je kao san svakog političara.

Međutim, idila nije dugo trajala. Sedamdesete godine donose naftne šokove, a sa njima stagflaciju, period kada su i inflacija i nezaposlenost istovremeno rasle. Tradicionalna Filipova kriva jednostavno nije mogla da objasni zašto se tačke na grafikonu pomeraju naviše i nalevo. Podaci iz SAD pokazuju haos tih godina, gde je obrnuti odnos nestao.

GAEE UK

Tu na scenu stupaju Milton Fridman i Edmund Felps sa revolucionarnom idejom očekivane inflacije. Oni tvrde da kriva postoji samo u kratkom roku, dok ljudi nisu svesni pravog nivoa inflacije. Kada radnici shvate da im plate rastu samo nominalno, a realno stoje ili padaju, traže veće plate, a privreda se vraća na prirodnu stopu nezaposlenosti. U dugom roku Filipova kriva postaje vertikalna linija na nivou prirodne stope nezaposlenosti (NAIRU), gde inflacija može biti bilo kakva, ali nezaposlenost ostaje ista.

Ovaj model sa kratkoročnom i dugoročnom krivom savršeno objašnjava pomeranja krive naviše kada očekivanja o inflaciji rastu.

Phillips Curve: Short run and Long run – SPUR ECONOMICS

Od tada pa do danas Filipova kriva prolazi kroz uspone i padove. U devedesetim i dve hiljaditim godinama činilo se da je spljoštena, posebno u razvijenim zemljama. Niska nezaposlenost u SAD nije dovodila do galopirajuće inflacije, delom zbog globalizacije, bolje monetarne politike i sidrenih očekivanja inflacije na oko dva posto. Mnogi su je proglasili mrtvom. Međutim, posle pandemije i energetske krize, kriva se ponovo strmi. Podaci iz poslednjih godina u SAD pokazuju da se obrnuti odnos vraća, sa tačkama koje ponovo formiraju prepoznatljivi oblak.

Unemployment and Wage Inflation: State-Level Findings

Danas centralne banke poput Fed-a ili ECB-a i dalje koriste varijante Filipove krive za prognoze, ali sa oprezom. Dodaju nelinearnosti, efekte lanaca snabdevanja, očekivanja i čak digitalizaciju koja menja fleksibilnost cena. Kriva više nije jednostavna, već složeni vodič koji podseća da privreda ne trpi lake kompromise. Niska nezaposlenost može biti divna, ali uvek vreba rizik da se inflacija probudi.

Filipova kriva nije samo grafikon iz udžbenika. Ona je priča o tome kako privrede dišu, kako se ljudi prilagođavaju i kako političari uče na greškama. Možda spljoštena, možda strmija, ali definitivno živa. Jer dok god postoji rad, plate i cene, postojaće i ovaj večni ples između stabilnosti cena i pune zaposlenosti.