Izmene zakona o hipoteci

Stručna javnost dočekala je sa dobrodošlicom izmene Zakona o hipoteci (stupile na snagu 16.07.2015.) koje su usmerene ka otklanjanju brojnih nepravilnosti i nelogičnosti koje su postojale u ovoj materiji, a u cilju unapređenja položaja izvršnih poverilaca, zaštitu interesa dužnika i usklađivanju sa odredbama drugih zakona.

Pre svega reafirmisan je vansudski postupak namirenja koji je prethodnim zakonskim rešenjem bio obesmišljen i nedelotvoran obzirom na to da je bilo propisano da hipoteka prestaje kad je predmet hipoteke prodat vansudskim putem, ali da “prava docnijih hipotekarnih poverilaca ostaju rezervisana”. Ovakvo zakonsko rešenje bilo je nejasno i nedorečeno i otvaralo je mogućnosti za brojne zloupotrebe. Takođe, kod ovakvog zakonskog rešenja poverilac iz izvršne vansudske hipoteke se provedenim namirenjem ne namiruje jer mu ostaje obaveza da namiri kasnije upisanog hipotekarnog poverioca. Isto važi i za kupca hipotekovane nepokretnosti jer stiče nepokretnost sa teretom. Kako bi izbegli ovakve situacije izvršni poverioci su pribegavali sudskom izvršnom postupku koji im je omogućavao prestanak hipoteke i brisanje svih hipotekarnih poverilaca na osnovu pravosnažne sudske odluke.

Izmenama zakona omogućeno je da se i u slučaju vansudskog namirenja ispis vrši na zahtev kupca predmeta hipoteke, hipotekarnog poverioca, hipotekarnog dužnika ili vlasnika hipotekovane nepokretnosti, kada to nije isto lice, na osnovu naknadnog ugovora, kupoprodajnog ugovora, odnosno ugovora o prodaji neposrednom pogodbom i dokazom o isplaćenoj kupoprodajnoj ceni.

Takođe, sve upisane hipoteke, kao i drugi tereti (upisani u registar posle hipoteke radi čijeg namirenja je izvršena prodaja, odnosno zaključen naknadni ugovor) prestaju po sili zakona i nadležni registar nepokretnosti vrši brisanje po službenoj dužnosti, bez obzira da li je potraživanje namireno u celosti, delimično ili je ostalo nenamireno.

Izmene Zakona o hipoteci uvode i mogućnost prodaje hipotekovane nepokretnosti neposrednom pogodbom do momenta oglašavanja aukcijske prodaje po ceni koja ne može biti niža od 90% od procenjene vrednosti.

Saglasnost zakupca, odnosno trećih lica koja imaju neposrednu državinu, a nisu vlasnici na napokretnosti, više nije potrebna da bi se založna isprava smatrala izvršnom ispravom. Takođe, propisana je obaveza ovog lica da sarađuje sa poveriocem u postupku prodaje.

Kad je jedan predmet hipoteke založen nekolicini hipotekarnih poverilaca, redosled po kome se isplaćuju njihova potraživanja iz cene dobijene prodajom predmeta hipoteke određuje se prema danu, času i minutu nastanka hipoteke, računajući od prijema zahteva za upis prve hipoteke, a ne od momenta upisa hipoteke, kako je bilo u ranijem zakonskom rešenju.

Izmenama i popunama Zakona o hipoteci izvršene su i druge izmene, kao i usaglašavanja sa određenim propisima. Za više informacija preuzmite tekst Zakona o izmenama i dopunama Zakona o hipoteci na sledećem linku:

http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/lat/pdf/zakoni/2015/824-15%20lat.pdf

 

Lidija Kuručki, Advokat

Napomena: tekst prestavlja opšte uputstvo a ne pravni savet

Podelite post: