4 lekcije koje Projekt Menadžeri mogu da nauče od roditelja

Ukoliko ne poznajete moju mamu, trebalo biste. Ona bi bila najbolji PMP, menadžment konsultant, „scrum“ trener, stručnjak za upravljanje projektom odavde do Bocvane.

Moja dva brata i ja nikada nismo zakasnili u školu. Nikada nismo bili loše obučeni, nikada bez pažljivo zapakovane užine (sa porukom!), i nikada (ponekad na našu žalost) bez njenog vremena posvećenog našim domaćim zadacima.

Na mnogo načina, majke i očevi su svojevrsni Projekt Menadžeri. Kao što je Ben Ferris napisao za Cobalt PM, "svako ko ima decu već poseduje prednost u nekoliko različitih aspekata posla Projekt Menadžera." Ferris je potpuno u pravu – Projekt Menadžeri mogu usvojiti gomilu lekcija iz knjiga o roditeljstvu.

Evo samo četiri od njih.

1. Uspostavite očekivanja.

U drugom postu pod naslovom "Roditeljske veštine u Projekt Menadžmentu", Eric Spiegel objašnjava kako brojanje do tri pomaže stvaranju očekivanja discipline pri radu sa njegovom ćerkom. On obrazlaže kako to prenosi i na postavljanje limita i očekivanja od članova tima.

Iako članovi tima nisu deca, kreiranje jasnih očekivanja ne pomaže samo u procesu upravljanja projektom, nego takođe može dovesti do stvaranja kohezivnijeg projektnog tima. To podrazumeva definisanje jasnih ciljeva, uspostavljanje jasnih milestone-ova, i naglašavanje onih zadataka koji imaju veći prioritet.

Osim toga, vaš posao bi trebala biti procena jačih strana ali i slabosti članova vašeg tima, navodeći šta će se naći u proceni performansi, kako ne bi bilo iznenađenja.

2. Ponašajte se odraslo.

Moja majka je imala operaciju desne obrve i više nije u mogućnosti da je podigne. Još od najranijeg detinjstva, ja sam je oponašala i podizala sam samo moju levu obrvu, iako sam mogla podići obe. Ovo je primer „neuronskog ogledala“ u praksi.

Deca će pokupiti sve, od izraza lica do ponašanja. I kao što klinci posmatraju svoje roditelje, članovi tima će se ugledati na Projekt Menadžere pri uspostavljanju odnosa u organizaciji.

Projekt menadžeri trebaju biti oprezni pri praktikovanju „Servant leadershipa“ i preuzeti ulogu uzora na koji se članovi tima ugledaju. Zapamtite, baš kao kod kuće, vi uspostavljate standarde ponašanja u vašoj kancelariji.

3. Ne plašite se da budete loš momak.

Deca treba da obavljaju kućne poslove. Oni moraju da rade domaće zadatke, peru zube, nameštaju krevete, i nauče da koriste toalet.

Nijedan od ovih zadataka nije zabavan, a u osnovi su zasnovani na prisili od strane jedne ili dve osobe: roditelja.

U svakom projektu postoje zadaci koje niko ne želi da radi. Postoje rokovi koji su zaboravljeni, postoji loša komunikacija; i u najgorim slučajevima, Projekt Menadžeri moraju sprovoditi disciplinu.

Niko ne voli da bude "profesionalno zakeralo" u korporativnom svetu. Ali to je vrlo često posao Projekt Menadžera – vaša je odgovornost da su tim i projekt u okvirima zadataka. Projekt Menadžeri ne smeju zazirati od uticaja na osećanja kolega koji ne zadovoljavaju očekivanja - umesto toga, oni moraju biti motivisani da im se obrate i reše problem. (Možda su zato određene osobine ličnosti pogodnije za upravljanje projektima od drugih.)

4. Organizacija je ključ uspjeha.

Fudbalski treninzi.

Proba benda.

Sastanci sa stakeholderima.

Žongliranje svim ovim događajima zahteva striktno planiranje i veštine poštovanja rokova. I to zahteva nivo upravljanja rizikom; baš kao što roditelji moraju predvideti iznenadno curenje iz nosa (maramicom koja je spremna) ili otkaz dadilje, Projekt Menadžeri moraju da se bave "bagovima" i izmenama prioriteta.

Dok se roditelji mogu izvući sa popunjenim kalendarom i spakovanom tašnom, Projekt Menadžeri treba da se okrenu svom ekvivalentu: softveru za upravljanje projektima, kao što su Wrike ili ProWorkflow.

Više?

Očito je da postoje značajne razlike između rada s decom i upravljanja timom. Ne možete pustiti vašeg dvogodišnjaka da se sam bori da stigne do toaleta na vreme, ne možete pustiti film da smirite vaš tim ukoliko vama treba pauza, ne možete poslati iritantne članove tima po kazni u ćošak (na 40 minuta – po jednu minutu za svaku godinu života).

 

Source:

Rachel Burger, blog.capterra.com

Podelite post: